Jutarnje čarolije uz kafu sa Nikolom Blagojevićem

4

Ovako je krenuo razgovor sa Nikolom Blagojevićem. Krenuli smo sa njegovom biografiom, zatim smo nastavili pitanjima, na kojima je on odgovarao na svojstven način, kao i što piše.

Nikola Blagojević rođen je 25. marta 2000. godine. Studira na Elektronskom fakultetu u Nišu, a završio je Tehničku školu u Pirotu. Bavi se poezijom i folklorom. Početkom 2019. objavio je svoju prvu zbirku pesama Ja, vetar… a u izradi su biografski roman Marijo, ćero mori, druga zbirka poezije Nemoj da mi pretiš samoćom i nekoliko dramskih dela. Njegova pozorišna kritika Putujuća umetnost za predstavu Putujuće pozorište Šopalović i nekoliko pesama objavljeni su u časopisu Bez limita Književnog kluba Filozofskog fakulteta u Nišu. Dobio je dve druge nagrade u kategoriji odraslih na konkursu Istorijskog arhiva u Pirotu, jednu literarnim radom Ljudske naravi u vremenu straha i neizvesnosti, a drugu fotografijom Moj život pod maskom i u rukavicama. Organizator je onlajn pesničkog konkursa Hanibal od početka 2020.godine. U Pirotu igra u Prvom folklornom ansamblu Doma kulture i u ansamblu veterana, a u Nišu igra u Kulturno-umetničkom društvu ORO. Jedan je od organizatora, deo i tehnička podrška folklorne grupe Pirotsko Kolce. Umetnik je i na poljima fotografije, glume i slikarstva.

Nikola kada se javila ljubav prema pisanju?
U sedmom razredu sam imao najbujniju maštu i pisao jedan roman sa fantastičnim motivima. Kreirao sam jedan imaginarni svet sa samo 14 godina. Jedva čekam da taj roma završim. Kako je vreme prolazilo, stvarnost me je sve više vukla ka tlu, a stil mog pisanja je bio sve bolji. Mislio sam dugo vreme da je to bio početak mog pisanja, ali sam se setio da su moje prve pesme stavljene na papir kada sam imao 10 godina.

Od koga ste nasledili talenat za pisanje?
Uveren sam da niko, ni u daljoj ni u bližoj rodbini nije pisao. možda bi bili dobri, da su pokušali.

Ko vam je bio uzor za pisanje?
Trenutno, uzori nevezano za pisanje su mi profesorka srpskog jezika i književnosti Ninoslava Tošić, glumica Svetlana Bojković i novinarka Olja Bećković. Što se tiče pisanja, uzori su mi Matija Bećković, Platon i Dostojevski.

Sa koliko godina ste napisali svoje prvo delo i kada ste dobili prvu nagradu?
U osnovnoj školi sam mnogo nagrada dobijao na takmičenjima. Prva su bila iz matematike, a onda iz računarstvo. Kada sam upisao srednju, nizali su se uspesi iz književnosti. Ove godine sam dobio 3 nagrade: dve druge nagrade na konkursu istorijskog arhiva u Pirotu na temu virusa u kategoriji odraslih (proza) i jedna treća nagrada na konkursu poezije FELIS-a iz Lazarevca, takođe u kategoriji odraslih.

Koja nagrada vam je najdraža?
Pehar iz Lazarevca.

Koliko ste knjiga do sada izdali?
Napisao sam 5 knjiga. Izdao sam jednu. Sada ću da objavim zbirku poezije ” Nemoj da mi pretiš samoćom”, samo da nađem sponzora. Izdavača sam našao.

Šta nameravte da radite u budućnosti, da li ćete proširiti svoje pisanje na još neki žanr?
U budućnosti bih voleo da se bavim programirajem, a pisanje će uvek biti moj hobi. Definitivno ću početi da pišem prozu, sada, još uvek, izgrađujem svoj stil pisanja.

Da li prija slava, pošto ste već poznati u gradu?
Ne vidim sebe na taj način. Kako vreme prolazi, to mi je sve manje bitno. Ako je to preduslov da promenim neke zupčanike u truloj mašineriji sistema, onda mi je drago da me ljudi tako vide. Na televiziji, Pirot se mnogo uzima zdravo za gotovo, a mnogo je lep grad i ima dosta inteligentnih i kreativnih ljudi, samo ne dolaze dovoljno do izražaja. Želeo bih to da promeim. Osećam se odgovorno, jer, u ovom svetu i vremenu, dok god kultura, umetnost, zdravstvo i obrazovanje, ne pobede pokvarenost, korupciju, politiku, sistem i lični interes, svako od nas mora da se bori za to.

 Nikola je za kraj intervjua  poklonio svoje pesme čitaocima.

НЕМОЈ ДА МИ ПРЕТИШ САМОЋОМ

Гордијев чвор мојих мисли…
Само једна особа може да га реши.
Предводим битку
са самим собом и против самога себе,
а ти, милујеш ме очима,
тако снажно,
да понекад боли,
а понекад ме и пробуди.
Навикнут на бол, често и не приметим да си ту,
мада, настављам да сањам,
јер све што је лепо не траје кратко,
него једну читаву вечност
и остајем заробљен у том тренутку,
без кључа, без хране, без воде,
без љубави, без слободе…
Само имам наду и своје мисли.
За тренутак, то и није тако лоше,
а за вечност…
Немој да ми претиш самоћом.

ОТУЂЕНЕ ДУШЕ
Мрак.

ОТУЂЕНЕ ДУШЕ

Далеко смо као потонули брод од пучине.
Одсуство светлости.
Желим те, али зидови су имуни на моје жеље.
Сенка.
Свом снагом ударам на врата од свиле.
Одсуство мрака.
Чујеш мој крик. Ту смо.
Светлост.
Загрљени смо. Љуби нас Сунце.

N.P.

 

 

 

Podeli ovu vest

4 komentara

    • Никола Благојевић Datum komentara:

      Имам таленат, али немам искуство. Пре само 6 година нисам ниједно „колце” умео да одиграм, сад умем 400. Замислите како ћу тек писати за неколико година. Награде на конкурсима доказују да напредујем. Свакако Вам хвала на коментару. Поздрав.

  1. Aristotel Datum komentara:

    Kako ti Platon može biti idol za pisanje kada on nije pisao fikciju/nefikciju nego
    filozoske traktate u vidu dijaloga!? Dakle, Platon nije bio pisac već hroničar filosofije/filosof.
    Moraš se obrazovati pre no što kreneš da rasipaš mudrost i praznoumlje.

    • Никола Благојевић Datum komentara:

      Философије има у сваком написаном делу. Философија је тамо где је човек. С обзиром да је писао, он је био писац, корен речи је исти. Улазите у ситна цревца, нити има потребе, нити сте занимљиви.

Napiši komentar

Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove bloga „Pirot bez cenzure“. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da određene komentare obrišemo bez najave i objašnjenja.