OТКРИЋЕ СРПСКОГ ИСТРАЖИВАЧА: Потомци Немањића живе – Андреј и Никита изданци српске краљевске лозе

0

Испред мене стоји документ са именима живих потомака светородне лозе Немањића. Има их више од стотину. Сви одреда су успешни, пословни људи. Замишљам их у Србији. Сваку посрнулу или објективно нефункционалну институцију би својим знањима, образовањем, стручношћу и, уверен сам, честитошћу, усправили и учинили друштвено делотворном. И тако размишљајући, видим своју државу која нестаје, како се диже из дубоког блата и преко ноћи постаје добро, примамљиво место за живот. За живот свих њених грађана као и једног од најстаријих народа на планети. Систем или анти-систем устројава наше свакодневне животе. Међутим, сваки систем стварају људи и у њега уграђују своје особине. Његови кодови, као комплексни поредак информација, принципа, правила и заповести, трасирају начине деловања система. Са њим и живући свет. Коренита измена поретка подразумева нове људе. Ту не постоји ни трун дилеме. А предводница тих нових људи су потомци оне лозе која је Србију стварала, њену нацију, државност, право. Власници моћи и са њом, наших живота, у Србији нерадо ће примити ову вест. Распршили би се попут оног дечијег мехура од сапунице. Ишчезао би тај сој. А сећање би у неким потоњим временима ишчитавало: ”поменуло се, не повратило се”.

Пише: Проф. др Зоран Николић

Наука увек сумња, проверава, трага. Потреба, интерес али и неутољива жеља за открићем непознатог, произвела је све оно на чему почива ова цивилизација. Никада нисам прихватао за истину да Срби не могу пронаћи своје корене и да је ишчезла лоза Немањића. Сам сам се прихватио та два задатка. И годинама радни сто и документа су мој прирођени амбијент. Нема неостваривих идеја. Постоји само кукавичлук, калкулација или једно и друго. Данас са сигурношћу можемо тврдити да су међу стотину живих потомака Немањића и два велика, изузетна светска уметника: Андреј Кончаловски и Никита Сергејевич Михалков. Два брата. Како бива, тако треба. Надам се и мора. Гледајте њихова уметничка остварења, пажљиво, усредсређено али и са страшћу којом управља вера, љубав, нада, мудрост. Читајте њихова дела, слушајте њихове речи. Препознаћете. Крв није вода, гени су чудо. Сада знамо да је и наша крв писала руску химну. Оба пута речју и околностима.

Оба брата су показивала склоност и ка политици. Разум и одмереност их је одвела на пут уметости. Попут њихових предака са очеве и мајчине стране. Новија историја их више бележи у тој врсти људског стваралаштва. Њихова деца и деца њихове деце негују лозу која почиње са Стефаном Немањом, настаља се Стефаном I Немањићем Првовенчаним, Стефаном Урошем Немањићем I, Стефаном Урошем II Милутином Немањићем, Стефаном Урошем III Дечанским. Преко Теодоре (Евдокије) Немањић, Константина Драгаша, Хелене Палеолог (Драгаш) Свете Хипомоне, Томе Палеолога, византијског деспота, Зое Софије Палеологине настављају се нити светородне лозе Немањића. И доспевају до Русије. Евдокија – Јевдокија Ивановна, Принцеза од Москве чува српску крв утемељитеља и преноси је на Анастазију Петровну а она на Принцезу Марту (Марфу) Схујску која је дарује Ани Ивановној Галицин. Крајем 16. и првих декада седамнаестог века њу прима Андреј Галицин и у наследство је оставља сину Алексеју Андрејевичу Галицину. Кнез Борис Алексејевич Галицин, Алексеј Борисович Галицин, Сергеј Алексејевич Галицин, Принц Николај Галицин, Сергеј Николајевич Кнез Галицин, Николај Сергејевич Галицин, Елисавета (Јелисавета) Николајевна Михалковна Кнегиња Галицин оставише је на чување Александру Владимировичу Михалкову. За њим дођеше Владимир Александрович Михалков и Сергеј Владимирович Михалков. Сергеј нам подари Андреја Кончаловског и Никиту Сергејевича Михалкова а они своју децу и унуке.

И тако дођосмо до наших дана. Србија може обновити монархију. И да то не учини, повратак потомака Немањића међу своје, био би драгоцен. Више него што и писац ових редова мисли. Јер чији су изданци тако угледни људи, а они потомци светородне лозе која је изнедрила многа европска племства, тај народ и држава морају бити поштовани у свету. Сем тога, Србија би стекла такву интересну позицију да би се њена реч боље чула и уважавала. Зато се удружимо, окупимо и сложимо. Јер, осим оне породичне, то нам је мисија и сврха зашто смо рођени и постојимо. На нама је.

Иначе, свестан сам да откривање потомака Немањића пре довршетка комплетног истраживања, није мудро. Верујем да нисам рођен да бих био мудар, већ да стварам, откривам и да се борим. А, и како Србима да не саопштим лепу вест. На ваги мудрости и осећања, постоји разлог зашто разум попушта срцу.

Извор: Правда
Фото: Скрин шот

Podeli ovu vest

Napiši komentar

Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove bloga „Pirot bez cenzure“. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da određene komentare obrišemo bez najave i objašnjenja.