ЗА КРАЈ НЕДЕЉЕ, А ЈОШ ЛЕПШИ ВИКЕНД – ТАМАРА СЛАВИЋ

0
Косовски божури
Како да стојим чврсто
на земљи, у свету у којем лаж и издаја, постају хаварија, са којом се
тешко дише?
Као из пепела оте се један поглед, који ми говори. Да морам. Да постојим, да будем, храбра, неустрашива, довољно
да погледам истини у очи.
Због твојих сам стихова још као мала заволела да осећам.
Да неправду правдом гоним,
Повређенима рану уснама целивам, и превијам тако
да сав бол нестане.
Тврд као стена, несаломљив као камен, у страницама милости подвучене, мудрости предака који се посветише
и поруку оставише да се не постидимо пред светијем гробовима.
Моја је душа уклесана у Острошке висе, и као да још увек чујем кадионицу вере, рукама аманет посвећујем!
Зар у пролазном свету попут трена, не бити некоме милост?
Као мајчин плач и очеву жртву, осећам у себи завет Косовских јунака. Дом се не може купити а мој је остао тамо где је све отелотворење вечности у којој јасно видим моју неразрушену кућу, како стоји на небу. Тешка суза кану, као повест пред живим Богом.
О ви крвници, двоструки аршини, све узмите, али децу вам не дам! Душу, ону која вама недостаје, погледајте,
како блиста, као Христова истина.
Аутор: Тамара Славић
Фотографија: Edita Go
Никола Благојевић
Podeli ovu vest

Napiši komentar

Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove bloga „Pirot bez cenzure“. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da određene komentare obrišemo bez najave i objašnjenja.